LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA

ALBO d.o.o. Beograd, Batajnički drum 289

Tel/Fax (+381 11) 78 70 790

Email: lzs@albo.biz

81

SR

ČINJENICE

 

Evropska Agencija za bezbednosti zdravlje na radu

 

Ministarstvo rada i socijalne politike

 

Procena rizika – ključ do zdravih radnih mesta

 

Zašto se vrši procena rizika?

Svakih nekoliko minuta nekuo u EU umre od posledica povreda na radu. Šta više, godišnje stotine hiljade zaposlenih pretrpe povrede na radu, drugi koriste bolovanja da bi se izborili sa stresom, preopterećenjem na poslu, mišićno-koštanim i drugim bolestima u vezi sa radom. Osim humanih posledica i izdataka za zaposlene i njihove porodice koje nastaju usled povreda na radu i profesionalnih bolesti, one takođe predstavljaju opterećenje zdravstvenog sistema i utiču na poslovne produktivnosti.

Procena rizika je osnova za uspešno upravljanje sistemom bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih i ključ za smanjenje povreda na radu i profesionalnih bolesti. Ako je procena rizika dobro sprovedena, može da unapredi bezbednost i zdravlkje na radu i produktivnost u celini.

Šta je procena rizika?

Procena rizika je proces kojim se utvrđuju rizici u toku rada po bezbednosti i zdravlje zaposlenih. To je stalna provera svih aspekata rada koja uključuje:

· utvrđivanje opasnosti i štetnosti

· da li se te opasnosti i štetnosti mogu eliminisati i ako ne mogu

· koje preventive ili zaštitne mere treba primeniti da bi se rizik kontrolisao (1)

 

Opšta obaveza poslodavca je da obezbede bezbedan i zdrav rad svim zaposlenima. Okvirnom direktivom EU definisan je nosilac aktivnosti u proceni rizika (2) i ona je transponovana u nacionalne zakone i propise. Međutim, zemlje članice imaju pravo da propišu strožije zahteve za zaštitu zaposlenih (molim vas proverite našu nacionalnu zakonsku regulativu) (3).

Kako vršiti procenu rizika?

Za većinu radnih mesta direktna primena metode „pet koraka“ (4) može biti efikasna. Međutim, postoje i ostale metode koje su podjednako efikasne, posebno za složenije rizike i okolnosti.

Metod procene rizika „pet koraka“ 

Korak 1. Utvrđivanje opasnosti i štetnosti i onih koji su njima izloženi.

 

 

Zapamtite: opasnost ili štetnosti može biti sve: sirovine, oprema, radne procedure i metode – ono što ima potencijal da prouzrokuje štetu.

Evo nekoliko saveta koji mogu da pomognu u utvrđivanju opasnosti i štetnosti:

· obiđite radno mesto i pogledajte šta može prouzrokovati opasnost

· konsultujte zaposlene i/ili njihove predstavnike u vezi sa problemima koji se javljaju.

· sagledajte dugoročne rizike po zdravlje, kao što su visoki nivo buke ili izlaganje opasnim materijama, kao i mnogo složenije rizike kao što su psihosocijalni ili organizacioni faktori rizika.

· pogledajte izveštaje o povredama na radu i bolovanjima,

· potražite informacije iz drugih izvora kao što su:

- pisana uputstva proizvođača ili isporučioca ili tehničku dokumentaciju

- internet prezentacije o bezbednosti i zdravlju na radu

- državni organi, unije poslodavaca, sindikati

- zakonodavstvo i tehnički standardi

 

Za svaku opasnost važno je znati ko može, usled te opasnosti, pretrpeti štetu što može pomoći u identifikovanju najboljeg načina za upravljanje rizikom. Ovo ne znači poimenično nabrajanje svakog zaposlenog, već utvrđivanje radnih grupa kao što su: „zaposleni u skladištu“ ili „prolaznici“. Čistači, izvođači i prolaznici takođe mogu biti izloženi riziku.

Posebnu pažnju treba posvetiti pitanju rodne ravnopravnosti (5) i grupama zaposlenih koji mogu biti izloženi povećanom riziku ili imaju posebne potrebe (vidi tabelu 1.). U svakom slučaju važno je odrediti kako mogu pretrpeti štetu, odnosno koja vrsta povrede i bolesti se može javiti.

Tabela 1.

Radnici koji mogu biti izloženi povećanom riziku:

· zaposleni sa telesnim oštećenjima

· imigranti

· mladi i stari zaposleni

· trudnice i majke koje doje

· zaposleni koji nisu osposobljeni ili su neiskusni

· zaposleni na održavanju

· zaposleni sa oslabljenim imunitetom

· zaposleni sa zdravstvenim problemima kao što je bronhitis

· zaposleni pod terapijom koja može povećati njihovu osetljivost na štetnosti.

 

Korak 2. Procena rizika i određivanje prioriteta u rešavanju

 

Zapamtite: rizik je verovatnoća, mala ili velika, da neko može pretrpeti povredu ili oštećenje zdravlja usled opasnosti ili štetnosti.

 

Sledeći korak je procena rizika usled svake opasnosti i štetnosti pojedinačno. Ovo se može uraditi uzimajući u obzir:

· verovatnoću nastanka povrede ili bolesti;

· težinu moguće posledice

· koliko često (i koliko) zaposlenih je izloženo tim opasnostima i štetnostima.

 

(1)    Sadržaj ovih Činjenica baziran je na Priručniku za procenu rizika Evropske komisije iz 1996.god.

(2)    Okvirna direktiva Saveta 89/391/EEC od 12.juna 1989.god.

(3)    Srbija www.minrzs.gov.rs

(4)    Bez obzira da je proces procene rizika u vašoj zemlji podeljen u manje ili više koraka ili ako ima pet koraka, ili su različiti, osnovni principi trebalo bi da budu isti.

(5)    Činjenice br.42, Rodna ravnospravnost u bezbednosti i zdravlju na radu, www.minrzs.gov.rs


Proces procene rizika baziran je na saznanjima za koje nisu potrebne specijalne sposobnosti ili komplikovane tehnike, može biti dovoljan za mnoga radna mesta ili radne aktivnosti. Ovo se odnosi na radna mesta ili aktovnosti sa malim ili dobro utvrđenim rizicima gde su mere radi kontrole rizika poznate ili se već primenjuju. Ovo je verovatno slučaj za većinu poslova (kod MSP-a). Rizike treba razvrstati po prioritetu i tako ih i rešavati.

 

Korak 3. Odlučivanje o preventivnim merama

Sledeći korak je odluka o tome kako eliminisati ili smanjiti rizik. Na ovom nivou, mora se uzeti u obzir:

· da li je moguće eliminisati rizike;

· ako nije, kako se mogu smanjiti tako da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje onih koji su im izloženi.

 

Kada se radi na eliminaciji i smanjenju rizika sledeći osnovni principi prevencije se moraju uzeti u obzir:

· izbegavanje rizika

· zamena opasnog, manje opasnim ili bezopasnim

· eliminacija izvora rizika

· davanje prednosti primeni kolektivnih preventivnih mera u  odosu na pojedincačne (npr. smanjenje uticaja štetnih gasova pomoću ventilacionog sistema, a ne individualnim respiratorima)

· prilagođavanje tehničkom napretku i primenama informacija

· težnja unapređenju niavao zaštite.

Korak 4. Preduzimanje mera

Sledeći korak je preduzimanje preventivnih mera. Važno je u ovaj proces uključiti zaposlene i njihove predstavnike. Efektivna primena uključuje izradu plana kojim se precizira:

· mere koje treba primeniti

· ko, šta i kada radi

· rokovi za realizaciju

Od izuzetnog značaja je dati prioritet aktivnnostima na eliminaciji rizika.

Korak 5. Praćenje i provera

Stalna provera ne sme se zanemariti kako bi se osigurala primena preventivnih mera, njihova efikasnost i otkrivanje novih problema.

Procenu rizika treba redovno revidirati u zavisnosti od prirode i stepena rizika, promena radnih aktivnosti. Izmene treba vršiti kada god dodje do značajnih promena u organizaciji ili na osnovu rezultata analiza akcidenata ili slučajeva „za malo“ (6). Procena rizika nije „jednom za uvek aktivnost“.

 

Evidentiranje procene rizika

Procena rizika mora se evidentirati. Akt o proceni rizika može se koristiti kao osnov za:

· informacije koje se dostavljaju zainteresovanim,

· praćenje i procena da li su primenjene neophodne mere,

· evidenciju za lica koja vrše nadzor,

· reviziju kod izmene datih okolnosti.

 

Kao minimum preporučuje se unošenje sledećih podataka:

· ime i funkcija osobe(a) koja(e) vrši procenu

· opasnosti i štetnosti

· grupe zaposlenih koje su izložene odgovarajućim rizicima

· neophodne preventivne mere

· podaci o preuzimanju mera, kao što su ime odgovornog lica i rokovi

· podaci o izmenama i dopunama, imena lica koja su uključena i datumi kada su izvršene

· podaci o zaposlenima i njihovim predstavnicima koji su uključeni u proces procene rizika

 

Dodatne informacije

Ove činjenice su stampane kao podrška Evropskoj kampanji procene rizika 2008/2009god. Drugi slični materijali i doidatne informacije o proceni rizika se mogu naći na http://osha.europa.eu/topics/riskussmenet Ovi izvori se neprekidno obnavljaju i dopunjuju.

 

(6)    Slučaj za malo je isplanirani događaj koji nije prouzrokovao povredu, obolenje ili štetu, ali je imao potencijal za to.

 

 

 

 

Evropska Agencija za bezbednost i zdravlje na radu

Gran Via, 33, E-48009 Bilbao

Tel.(+34)944794360, faks(+34)94 479 43 83

e-mail: information@osha.europa.eu

http://osha.europa.eu

Republika Srbija

Ministarstvo rada i socijalne politike

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu

nemanjina 22-26, 11000 Beograd

Tel. +381 11 33 47 391 E-mail: uprava@minrzs.gov.rs

www.minrzs.gov.rs